Povodom aktuelnih radova na prostoru Spomen-kompleksa Slobodište u Kruševcu, Društvo konzervatora Srbije izražava duboku zabrinutost i snažno neslaganje sa načinom na koji se interveniše u ovom izuzetno značajnom memorijalnom i kulturno-istorijskom prostoru. Prema dostupnim informacijama i uvidima na terenu, trenutni građevinski zahvati ne odražavaju principe zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa, niti uvažavaju integritet autentičnog arhitektonskog i memorijalnog koncepta kompleksa. Naprotiv, uočava se tendencija uvođenja sadržaja i formi koje narušavaju jasno uspostavljen odnos između prostora, simbolike i autorskog pristupa memorijalne arhitekture.
Društvo konzervatora Srbije podseća da je Slobodište nepokretno kulturno dobro od velikog značaja, čija je vrednost ne samo u fizičkim strukturama, već i u njegovoj prostornoj, simboličkoj, kulturnoj i memorijalnoj celini. Memorijalni kompleks „Slobodište“ u Kruševcu zaštićen je kao nepokretno kulturno dobro, a potom i kategorizisan kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju (Odluka SO Kruševac od 19.06.1991. godine; Službeni glasnik SRS, br. 28/83). Granice zaštite i zaštićene okoline dodatno su definisane Odlukom 01-br. 633-2 (Službeni list Opštine Kruševac br. 8 od 19. juna 1991. godine).
Ističemo da je parlament Bosne i Hercegovine nedavno pokrenuo proces nominacije bosansko-hercegovačkih spomenika Bogdana Bogdanovića za UNESCO listu svetske baštine. Savetodavno telo UNESCO-a preporučilo je da nominacija bude realizovana kao serijska, odnosno regionalna, i obuhvati svih pet država koje baštine Bogdanovićeve spomenike (BiH, Srbija, Severna Makedonija, Hrvatska, Crna Gora), pri čemu će Srbija učestvovati sa 11 spomenika – među kojima je „Slobodište“ jedan od spomenika sa najistaknutijim statusom i međunarodnom valorizacijom.
Svako delovanje u ovakvim prostorima mora biti zasnovano na stručnim osnovama, međunarodnim konzervatorskim standardima i obavezama koje proističu iz konvencija o zaštiti kulturnog nasleđa.
Podsećamo na kontinuitet parcijalnih intervencija i devastiranja šire i uže zone zaštite Slobodišta izgradnjom i unošenjem novih sadržaja bez prethodne stručne rasprave, na koje je stručna javnost blagovremeno reagovala, ali je bilo kakav dijalog izostao.
Ističemo da su se već oglasila brojna stručna i profesionalna udruženja, kao i pojedinci iz oblasti arhitekture, urbanizma i zaštite kulturnih dobara, koji su ukazali na problematične aspekte intervencija i apelovali na hitno preispitivanje projekta. Društvo konzervatora Srbije se pridružuje tim apelima i zahteva transparentno objavljivanje projektne dokumentacije, kao i hitno uključivanje stručne javnosti u proces odlučivanja.
Posebno naglašavamo da je nedopustivo da se na prostorima koji predstavljaju nepokretna kulturna dobra od velikog značaja sprovode intervencije koje nisu zasnovane na jasno definisanim konzervatorskim uslovima i stručno verifikovanim rešenjima. Takav pristup dovodi do nepovratnog narušavanja vrednosti nasleđa i degradacije kulturnog identiteta prostora.
Društvo konzervatora Srbije apeluje na nadležne institucije da bez odlaganja preispitaju sve aspekte aktuelnih radova, obustave dalje neusaglašene intervencije i obezbede puno učešće stručne javnosti u daljem postupku zaštite i uređenja Slobodišta.