Одржана годишња скупштина ДКС у Сирогојну - ДРУШТВО КОНЗЕРВАТОРА СРБИЈЕ

  • Новости
  • >
  • Одржана годишња скупштина ДКС у Сирогојну

Обавештавамо Вас да је одржана редовна годишња скупштина Друштва конзерватора Србије од 10 – 11. јуна 2016. године, у хотелу Вива у Сирогојну.

Излагали су Снежана Петров, Архиви и архивска грађа у законима и подзаконским актима;Алекса Цигановић, Управни уговори у заштити културних добара? Информација о прибављеним статистичким подацима у кривичним стварима за културна и природна добра;Елена Петровић Васић, Студија заштите села Гостуша у општини Пирот – Добитник признања ЕУ и Европа Ностра за наслеђе и Grand Prix награда за 2016. године; Марија Аћимовић, Снежана Неговановић, Препоруке за стварање и управљање дигиталном фотодокументацијом у институцијама заштите културног наслеђа Србије.

Уз стручно вођење по групама и самостално присутни чланови обишли су Музеј на отвореном ,,Старо село“ у Сирогојну, а на други дан програма рада, на повратку, посећена је родна кућа Димитрија Туцовића у селу Гостиљу на Златибору, водопад у Гостиљу и Хидроцентралу под старим ужичким градом у Ужицу.

Скупштину ДКС је поздравио Бранко Благојевић, директор Музеја на отвореном ,,Старо село“, а стручна служба коју су представљали етнолог Светлана Ћалдовић Шијаковић, кустос музеја и Александар Тодоровић, конзерватор рестауратор, спровели су учеснике скупштине по Музеју.

Закони који дефинишу архиве и архивску грађу су Закон о архивској грађи и архивској делатности (у Нацрту) и Закон о културним добрима. Са становишта тренутне ситуације, за обављање делатности заштите архивске грађе ови закони су веома добро осмишљени. У погледу заштите архивске грађе већи број пропуста постоји у законима чије основно поље интересовања нису архивска грађа и архиви, али који их у одређеним сегментима дотичу или би требало да их дотичу: Кривични законик (пречишћен, 2013), Закон о ванредним ситуацијама (2009, 2011, 2012) и Закон о безбедности и здрављу на раду (2005,2015). Кривични законик уопште не препознаје оштећење или уништење архивске грађе и културног добра, због несавесне примене мера заштите, као кривично дело. Културна добра се у Закону о ванредним ситуацијама помињу насумично, тако да закон може да се тумачи на више начина, што може да има за последицу неадекватну заштиту културних добара у ванредним ситуацијама, правну и техничку несигурност. Закон о безбедности и здрављу на раду, као и подзаконски акти, не убрајају делатност заштите културних добара у послове при којима постоји могућност излагања биолошким штетностима, иако су депои покретних културних добара подложни развоју микроорганизама.

Чланови Друштва конзерватора Србије, које окупља стручну јавност из области заштите културих и природних добара, сматрају да је неопходно узети активно учешће у свим израдама нових прописа и нормативних аката, као и усаглашавању или ревизијама постојећих из области заштите културог и природног наслеђа.