Поводом актуелних радова на простору Спомен-комплекса Слободиште у Крушевцу, Друштво конзерватора Србије изражава дубоку забринутост и снажно неслагање са начином на који се интервенише у овом изузетно значајном меморијалном и културно-историјском простору.
Према доступним информацијама и увидима на терену, тренутни грађевински захвати не одражавају принципе заштите непокретног културног наслеђа, нити уважавају интегритет аутентичног архитектонског и меморијалног концепта комплекса. Напротив, уочава се тенденција увођења садржаја и форми које нарушавају јасно успостављен однос између простора, симболике и ауторског приступа меморијалне архитектуре.
Друштво конзерватора Србије подсећа да је Слободиште непокретно културно добро од великог значаја, чија је вредност не само у физичким структурама, већ и у његовој просторној, симболичкој, културној и меморијалној целини. Меморијални комплекс „Слободиште“ у Крушевцу заштићен је као непокретно културно добро, а потом и категорисан као непокретно културно добро од великог значаја за Републику Србију (Одлука СО Крушевац од 19.06.1991. године; Службени гласник СРС, бр. 28/83). Границе заштите и заштићене околине додатно су дефинисане Одлуком 01-бр. 633-2 (Службени лист Општине Крушевац бр. 8 од 19. јуна 1991. године).
Истичемо да је парламент Босне и Херцеговине недавно покренуо процес номинације босанско-херцеговачких споменика Богдана Богдановића за UNESCO листу светске баштине. Саветодавно тело UNESCO-a препоручило је да номинација буде реализована као серијска, односно регионална, и обухвати свих пет држава које баштине Богдановићеве споменике (БиХ, Србија, Северна Македонија, Хрватска, Црна Гора), при чему ће Србија учествовати са 11 споменика – међу којима је „Слободиште“ један од споменика са најистакнутијим статусом и међународном валоризацијом.
Свако деловање у оваквим просторима мора бити засновано на стручним основама, међународним конзерваторским стандардима и обавезама које проистичу из конвенција о заштити културног наслеђа.
Подсећамо на континуитет парцијалних интервенција и девастирања шире и уже зоне заштите Слободишта изградњом и уношењем нових садржаја без претходне стручне расправе, на које је стручна јавност благовремено реаговала, али је било какав дијалог изостао.
Истичемо да су се већ огласила бројна стручна и професионална удружења, као и појединци из области архитектуре, урбанизма и заштите културних добара, који су указали на проблематичне аспекте интервенција и апеловали на хитно преиспитивање пројекта. Друштво конзерватора Србије се придружује тим апелима и захтева транспарентно објављивање пројектне документације, као и хитно укључивање стручне јавности у процес одлучивања.
Посебно наглашавамо да је недопустиво да се на просторима који представљају непокретна културна добра од великог значаја спроводе интервенције које нису засноване на јасно дефинисаним конзерваторским условима и стручно верификованим решењима. Такав приступ доводи до неповратног нарушавања вредности наслеђа и деградације културног идентитета простора.
Друштво конзерватора Србије апелује на надлежне институције да без одлагања преиспитају све аспекте актуелних радова, обуставе даље неусаглашене интервенције и обезбеде пуно учешће стручне јавности у даљем поступку заштите и уређења Слободишта.