У протеклом периоду сведоци смо појачаних притисака на стручњаке конзерваторске струке у Заводима за заштиту споменика културе, чији je поверени посао, да вреднују и штите непокретно културно наслеђе, чувајући на тај начин идентитет и културу нашег народа. Препознајући да одрживо коришћење и обнова непокретног културног наслеђа не претставља само необновљиви културни ресурс, већ и економски потенцијал који значајно утиче на просторни развој, очување просторног идентитета државе и региона, као и на побољшање квалитета живота локалне заједнице, конзерваторска струка покушава да сачува преостало културно наслеђе, на добробит свих грађана.
У атмосфери инвеститерског урбанизма и законских решења којима културно наслеђе није довољно сагледано, у окружењу у коме је већ увелико ослабљена и често омаловажавана конзерваторска струка, неретко се дешава да се заштита непокретних културних добара третира као терет и “кочница” развоју. У настојању да сопствене интересе ставе изнад јавног интереса очувања културног наслеђа, појединци покушавају да се, на недозвољени начин опходе према запосленима у служби заштите.
Последњи у низу инцидената догодио се у Заводу за заштиту споменика културе Ниш, када је археолог запослен у Заводу био изложен ометању и вербалном нападу од стране подносиоца захтева у поступку који се води у овој инситутицији.
Друштво конзерватора Србије, као струковно удружење које окупља стручњаке и научнике из различитих области заштите културног и природног наслеђа оштро осуђује овакво поступање и јавно пружа недвосмислену подршку свим запосленима у установама заштите.
Овом приликом упућујемо позив свим установама заштите и Министарству културе Републике Србије да се придруже јавној осуди оваквих догађаја и стану у одбрану запослених на пословима заштите културног наслеђа.
Срдачан поздрав.
ДКС